Za zamišljeni scenario „Napiši ponovo istoriju Prvog svetskog rata“ održane su dve radionice sa mladima na kojima su pisali esej o ratu, njegovim posledicama i izneli svoja viđenja kraja rata.
Svaki esej koji su napisali učenici je jedinstven i ima drugačiji pogled na dešavanja, ali se svi oni rukovode istorijskim činjenicama i analiziraju kakve je promene rat mogao doneti da je imao drugačiji kraj.
Grupnu diskusiju i zajedničko izlaganje najbolje je dočarao citat iz jednog od eseja koji se najčešće koristio u debati: „Nikada nemoj misliti da rat, koliko god bio potreban ili opravdan, nije zločin“. Ovaj citat najbolje opisuje tragediju i haos koji je zahvatio svet u Prvom svetskom ratu, ratu prevelikih gubitaka ljudskih života, uništenih porodica, patnje, bola, tuge i čežnje za voljenima, u potrazi za bogatstvom, teritorijom, moći i ispunjenja ličnih ambicija i ciljeva na uštrb tuđih života.
